О књизи: година / Рођен у Индији у породици званичника источноиндијске компаније. Студирао је у Енглеској и дипломирао на Универзитету Кембриџ. Током студентских година изгубио је на песничком такмичењу од Алфреда Тенисона, будућег песника лауреата британске круне. На Кембриџу, Тхацкераи је упознао Едварда Фицџералда, који је постао његов најбољи пријатељ. У младости је размишљао да се посвети уметности илустрације књига, понудио је услуге уметника Дикенсу, који је објавио Пиквикове радове, али је одбијен. Почео је са сатиричним есејима и пародијама, међу којима се издваја прича „Кетрин” (1839), травестија такозваног „Њугејт романа” (названог по затвору у Лондону), у којој се крије танко прикривено исмевање „ Оливер Твист.” Односи са Дикенсом су и даље били обележени ривалством; међусобно непријатељство умало није довело до двобоја. Белешке Барија Линдона, Еск (1844), којима је Текери дебитовао као романописац, обележиле су његово интересовање у 18. веку. „Историја Хенрија Есмонда“ (1852), коју настављају „Виргинијанци“ (1859), донела је Текереју славу „романописца сећања“, као што је Г.К. Цхестертон. Роман Ванити Фаир, завршен 1848. године, постао је Текерејево најпризнатије дело. Међу његовим другим романима, најпознатији су Историја Пендениса (1850) и Новодошли" (1855).